Chapter 10

  Jahve reče Mojsiju:

 "Napravi sebi dvije trube; napravi ih od kovana srebra. Neka ti služe za sazivanje zajednice i za pokretanje tabora.

 Kad se u njih zatrubi, neka se sva zajednica skupi k tebi na ulazu u Šator sastanka.

 Ako li se zatrubi u jednu, neka se k tebi skupe glavari izraelski, tisućnici.

 Kad popratite trubljenje bojnim poklikom, neka krenu logori utaboreni na istočnoj strani.

 Kad popratite trubljenje bojnim poklikom po drugi put, neka krenu logori utaboreni s južne strane: neka se trubljenje poprati bojnim poklikom da oni krenu.

 Trubite i da skupite zajednicu, ali bez bojnog poklika.

 Neka u trube trube svećenici, sinovi Aronovi. Neka vam to bude trajnom uredbom za vaše naraštaje.

 Kad u svojoj zemlji pođete u rat na neprijatelja koji vas pritisne, zaorite na trube s bojnim poklikom, i Jahve, Bog vaš, sjetit će se vas i bit ćete izbavljeni od svojih neprijatelja.

 Na dan svoje svečanosti, svojih blagdana ili svojih mjesečevih mlađaka, dok prinosite svoje paljenice i pričesnice, trubite u trube. Neka to za vas bude spomen pred Bogom vašim. Ja sam Jahve, Bog vaš."

 Druge godine drugoga mjeseca dvadesetog dana u mjesecu diže se oblak iznad Prebivališta svjedočanstva.

 Tada se Izraelci zapute iz Sinajske pustinje na svoja putovanja. Oblak se zaustavi u pustinji Paranu.

 Tako na Jahvinu zapovijed danu Mojsiju krenuše prvi put.

 Prva je krenula zastava tabora Judinih sinova u svojim četama. Nad njihovom vojskom bijaše Nahšon, sin Aminadabov;

 nad vojskom plemena Jisakarovaca stajaše Netanel, sin Suarov,

 a nad vojskom plemena Zebulunovaca bijaše Eliab, sin Helonov.

 Zatim, pošto je rastavljeno Prebivalište, krenuše Geršonovci i Merarijevci noseći Prebivalište.

 Potom krenu zastava tabora Rubenova u svojim četama. Nad njihovom vojskom bijaše Elisur, sin Šedeurov;

 nad vojskom plemena Šimunovaca stajao je Šelumiel, sin Surišadajev;

 nad vojskom plemena Gadovaca bio je Elijasaf, sin Deuelov.

 Potom krenuše Kehatovci noseći posvećene predmete. Tako je Prebivalište bilo podignuto prije njihova dolaska.

 Onda krenu zastava tabora Efrajimovaca u svojim četama. Nad njihovom vojskom bijaše Elišama, sin Amihudov,

 nad vojskom plemena Manašeovaca stajaše Gamliel, sin Pedahsurov;

 nad vojskom plemena Benjaminovaca bijaše Abidan, sin Gidonijev.

 A kao zalazna straža za sve tabore krenu, u svojim četama, zastava tabora Danovaca. Nad njihovom je vojskom stajao Ahiezer, sin Amišadajev.

 Nad vojskom plemena Ašerovaca bio je Pagiel, sin Okranov;

 a nad vojskom plemena Naftalijevaca bio je Ahira, sin Enanov.

 Takav je bio red putovanja Izraelaca svrstanih u svoje čete. Tako su putovali.

 Mojsije reče Hobabu, sinu Midjanca Reuela, Mojsijeva tasta: "Zaputili smo se u kraj o kojemu je Jahve rekao: 'Dat ću vam ga!' Pođi s nama i dobro ćemo ti činiti, jer je Jahve obećao sreću Izraelu."

 "Ne idem", odgovori mu, "nego se vraćam u svoju zemlju; k svojima se vraćam."

 "Molim te, ne ostavljaj nas!" - reče. "Budući da znaš gdje nam se treba u pustinji utaboriti, valjat ćeš nam kao oči.

 Ako s nama pođeš, dobročinstva koja nam Jahve bude udijelio s tobom ćemo dijeliti."

 Od Jahvina brda putovali su tri dana hoda. Kovčeg Jahvina saveza išao je pred njima ta tri dana hoda da im potraži mjesto odmora.

 Danju je opet Jahvin oblak bio nad njima, kako bi se iz tabora zaputili.

 Kad bi Kovčeg polazio, Mojsije bi rekao: "Ustani, Jahve! Neprijatelji tvoji neka se rasprše! Koji tebe mrze nek' bježe pred tobom!"

 A kad bi se zaustavljao, popratio bi: "Vrati se, o Jahve! Izraelu ti si tisuće bezbrojne!"